KRIVA POLUISTINA
U svom ogledu Dosetka i njen odnos prema nesvesnom Sigmund Frojd je na jednom mestu konstatovao: „Reči su plastičan materijal s kojim se može mnogo šta započeti“, a volšebno umeće da se u malo reči kaže puno izaziva enormno interesovanje za „Literalne minijature“ sudeći po činjenici da su našle svoju publiku. A kako nastaju ove minijature jednostavno je objasnio rodonačelnik modernog aforizma Gabrijel Laub (svakako uz Stanislava Ježi Leca): „Aforizmi nastaju kao i skulpture: uzme se blok mermera i klesanjem se odbije sve nepotrebno“. Ovde mogu dodati i njegovu misao da se istinska vrednost poruke saopštava u dva reda. Ostalo je objašnjenje onoga koji je poruku nejasno formulisao.
E, sad je možda momenat da se malo pozabavimo pojmom aforizma. Svakako neću se truditi oko vlastite definicije aforizma, ali ona mora biti aforistična. Ako je tako, onda „aforizam je poluistina koja je tako formulisana, da branioce druge polovine udari kap“. Do mene je ova definicija doprla iz četvrte ruke od Gabrijela Lauba, a to je rekao navodno neki Italijan, ali autorov potpis nije viđen.
Laička, profana radoznalost i spisateljska zainteresovanost jedini su razlozi koji me navode da i ja pokušam da se pozabavim novom knjigom aforizama Kriva ogledala Peka Laličića, budući da o njegovom ukupnom delu mogu da govore profesori od zanata, pozvaniji od mene u tom poslu.
Naši aforizmi već petu deceniju zauzimaju svetski primat, kako brojem autora, tako i književnim dometom. Peko Laličić je već više od decenije i po u društvu autora naše aforistike i ima svoje mesto u ukupnom korpusu autora ovog žanra, mada mu satira nije jedina tema – tu je i poezija i roman. Ipak, njegova uloga u oblasti satire je poslednjih nekoliko godina dobila na značaju njegovim većim angažovanjem u ovoj oblasti, pogotovu u oblasti aforistike. To izvesno potvrđuje i nova knjiga Peka Laličića Kriva ogledala.
Svojim aforizmom autor dokazuje da je okupiran satirom u kojoj bi satiričari došli do prave emocije, do onoga što se zaista dešava. Ali Peko Laličić vidi da se ljudi toga strašno boje – što se više dira u suštinu vlasti i previše ulazi u problem, odmah to gledaju da izbegnu. Više im se sviđa da se ništa ne dira, da se ni u šta ne dira, da se ni u šta ne upire prstom, jer se, zapravo, strašno plaše odgovornosti. A Odgovornost je odnos, i emocija, i čulnost, i ponos, i lična. Njega interesuje i okupira satira koja ima odgovornost, jer je to i njena jedina svrha – da dirne na više načina. Kod ovakve vlasti, satira postaje dosadna literarna tvorevina, ukoliko u njoj nije reč o propadanju – u tome jeste ono satirično! Tim pre, što je neizvesno da li će današnji političari da dođu do izražaja, ili će ih u tome sprečiti besomučna trka za vlašću. Otuda proizilazi i neizvesnost do kada će konstatacija „Za sve loše što nam se dešava kriva su kriva ogledala“ biti tačna, a otklonjena sumnja u tvrdnju autora „Na putu u bolje sutra mi smo jedina prepreka“. Aforizmom Laličića „Otkako je razum počeo da luta, sve više je izgubljenih“ potvrđuje tačnost prethodnog aforizma. Zgušnjavanje, pomeranje, prikazivanje pomoću suprotnosti, pomoću nečeg najmanjeg izražavaju i aforizmi „Ima neki đavo u nama. Stalno ga tražimo“, a „Nema više onih koji su kadri stići i uteći. Utekli su“, pri čemu „Zdrav razum govori da smo bolesno društvo“ ali „Čim pomislite na zdravstvo, dišite duboko!“. Ipak, „Kraj naše priče je na početku“. Naznačeno ukazuje i na moguću odrednicu da je aforizam misaona naprava za duhovno čegrtanje.
Kriva ogledala Peka Laličića i po svojoj nameni pokazuju poluistinu koja je kriva što se branioci druge polovine nalaze tamo gde jesu, često i na brodu ludaka.
Uostalom, Stanislav Ježi Lec u jednoj od svojih Neočešljanih misli tvrdi da svaki jezik u datom času treba da pravi takve kalambure kakvi su potrebni njegovom narodu, a to potvrđuju i aforizmi Peka Laličića u ovoj zbirci, u kojoj svaki aforizam deluje skoro kao događaj od opšteg interesa.
Živojin Denčić, Iz pogovora za knjigu „Kriva ogledala“
Aforizmi iz istoimene knjige:
Naš kvalitet života je ona količina lošeg
koja nam ispunjava dane.
Kod nas je razlika između radnika i jadnika
samo u tome što radnici idu na posao.
Kod nas nema više izgubljenih pojedinaca.
Svi smo isti.
Kod nas bi svaki drugi da bude prvi.
Na putu u Evropu zbunjujemo Istok,
a izluđujemo Zapad.
Svaka bi naša nula da zlata vredi.
Sirotinja je izumrla.
Ostali su samo intelektualci.
Čudan smo mi narod.
Puca nam kaiš i kad smo gladni.
Naše škole su prave fabrike.
Malo-malo pa ne rade.
Odredili smo pravac.
Sada hvatamo krivine.
Peko Laličić