Evo mi žena za ručkon govori da nisam normalan. A ceni od smija. Ljuta je šta radim pizdarije, a ne može odolitkoliko sam ustvari kreativan, domišljat i maštovit. A na trenutke je jako ljuta. Jer je uvaljivam u neugodnu situaciju.
-Šta ako neko sazna?
-Đavla će iko saznat. Bitno je da sam rješija problem.
-Sad bi volila da mi nisi reka ništa.
-Volila bi a?
A cila se uzburkala kad je saznala da me zvala jedna bivša. Jedna iz mladosti. A mene takve ritko zovu. Sve sam mislija da niko od takvih nema moj broj, jer tada kada sam ja ima bivše, nije bilo nikakvih mobitela ni interneta. Ali eto došađavliji Internet i sad te svako nađe za čas. Tako me našla i jedna moja bivša, iz Srbije. Svašta smo ja i ona radili dok je bilo bratstvo i jedinstvo. I onda se raspala država, nestalo bratsva, al ostala sjećanja.
I tako našla ona moj broj i zove. Ima problem, mogu li pomoć.
Naime, mala. njena kćer, sišla je s autoceste, mrak je, ne može stopirat dalje do Dubrovnika, u mome je mistu i ova se sjetila mene, kao bi li ja moga naćnegdi da mala prispava do jutra. Ajde kontam, rješit ćemo nešto. Triba pomoć svakome. A u krajnjoj liniji živin pedeset metara od hotela.
-Ali znaš, ona je tu s devojkom. I nemaju para.
Ooooo, super, kontam. Em je lezbejka, em je iz Srbije, i još je bez para. Pa takvima su u Hrvatskoj u srcu turističke sezone, otvorena sva vrata.
Al ajde, šta ću, u ime starih vremena i vragolaste mame, oden na izlaz s autoceste i pokupim cure. Mala liči na mater. Ima prekrasne sise. Ko mater prije 25 godina. Ali kako nisam tu da ocjenjujem sise, nego da rješavam međunarodne probleme, odvedem ih na kavu da malo popričam ,da iznađemo neko rješenje. Mala je kao i mater nekada, spremna na sve što ima dozu avanture. A meni proradila sjećanja. I onaj poriv za avanturu, za ludost. Začas me vratila u mladost, kad sam bija luđi nego teži. A osjeća se lipo. I onda ja s malom začas nađem zajednički jezik, i skujemo pakleni plan. Mala pristane na sve. I ja ti malu, i njenu curu lipo smistin kod čovika, da se lipootuširaju i prespavaju na lipom i udobnom krevetu. Ujutro kad su se digle, čovik im spremija doručak, one pojele, uredno se zahvalile i otišle stopirat dalje za Dubrovnik. I oko ručka stiže poruka da su došle u Dubrovnik i zahvaljuju se na pomoći.
I kako su poruke stizale na mobitel, žena mi je sve agresivnije vršila pritisak na priznanje, mora sam joj otkrit tajnu, di sam ih i kako smistija.
Žena puna isčekivanja objašnjenja, kako sam dvima lezbijkama iz Srbije bez para uspija za po ure nać prenoćište.
-Lipo, kad sam s curama popija kavu, izdogavara plan i taktiku, uzeja mobitel i zovnija fratra. Lipo čovikureka, da ima tu dvije cure, naše Hrvatice iz Vojvodine, koje idu u Dubrovnik na skup katoličke mladeži i da bi im trebalo prenoćište. A kako znam da fratar raspolaže s par soba za goste u župnoj kući, koje su uvik prazne, učinilo mi se jako logično da mi baš on pomogne. I tako, ja lipo curama objasnijako su one i šta su, one fino prihvatile da su bunjevačke Hrvatice i konzervativne katolkinje, fratar ih lipo primija i eto sve se riješilo za čas.
Samo mi je sad žena puna muke, šta ako fratar čita moje priče?