Na ulicu izlazimo ne samo kako bismo otišli na posao, kafu, kod prijatelja, već i da bismo se pokazali drugima. U tom cilju oblačimo napadne stvari ili nosimo retro odeću, koristimo napadnu šminku, uske krpice, upadljivu frizuru, u poslednje vreme i tetovažu. Ali koga sve primećujemo na ulici i ko je taj ko nas primećuje? Jedna od onih koja živi nevidljivo (a videćete iz samog intervjua zašto) Nevena Tarlanović vidi druge i želi da bude viđena, ne kao osoba koja ima cerebralnu paralizu, već kao kreativna mlada dama, koja ima mnogo toga da da, i koja je tek započela svoju priču…
Ko je Nevena Tarlanović?
Upozorenje: ovo slušam dok pišem o sebi! 
https://www.youtube.com/watch?v=GMIF93jqRN8
Rođena, na povuci-potegni foru 1984. Godina Velikog Brata, u Beogradu (Veliko Selo u Srbiji).
Volim svoj horoskopski znak i teško ga se odričem, a moraću, bliži mi se famozna trideseta
Završila srednju muzičku gimnaziju, sa idejom da ne nastavljam dalje… I to je bio dobar izbor!
Eto, baš sam zlatno dete!
Kad si i kako počela da radiš, kao PR, u Wikimediji Srbije?
E pa lako… preko veze kao i većina stvari ovde… doveo me drug i reko neku lepu reč o meni a ja sam treptala šalu na stranu, jesam dospela tamo preko drugara, ali sve na dalje je išlo uobičajenim tokovima… Wikipedia Srbije je mnogo jaka priča i treba ulagati u tu ideju o slobodnom znanju, ali im je članak o cerebralnoj paralizi mnogo kratak!
Putovala sam u to vreme dosta, ali nisam naučila da pišem projekte
Radila si kao asistent marketing menadžera u privatnoj marketinškoj agenciji. Kakva si iskustva ponela iz Agencije?
Lik me zeznuo za keš!
Kako sama kažeš: bila si humana pa si pomagala LGBT (i ružnim ženama), za njihova prava (Organizacija Prajda 2010). Ispričaj nam nešto više o tome.
Pa šta da ti kažem… Nije bilo lepih žena Okej… Pa eto, borili smo se da se prihvati još jedna vrsta različitosti u društvu… Ne znam šta smo tačno dobili, apstraktan mi je taj dobitak, al’ kažu ljudi da ih mame i tate bolje razumeju posle prajda a i državi se svidelo
Pošto si, kako kažeš „malo odlepila i uzela kredit od NZS“ otvorila si privatnu marketinšku firmu za umetnike, organizovala izložbe, promocije knjiga itd… Zanima me prvo koje si to izložbe organizovala i kako si prošla sa njima prošla, a kako sa samom Agencijom?
Pa da, jesam odlepila, jer sam poverovala za trenutak da država Srbija ima potencijal da se ponaša kao država i pomogne svojim građanima, dakle bejah luda Uglavnom su to bile grupne izložbe, i nekoliko individualnih… Dobra medijiska propraćenost u svakom slučaju. A agencija je izdržala devet „trudničkih“ meseci i „porodila“ dugove poreskoj upravi kao i samoj NZS… Uh, ne želim da se sećam svoje uloge mladog i malog privrednika!
Ostala sam, dakle, dužna Srbiji i zatvorila se!
Kako je teklo volontiranje u kulturnom centru „Nea pangea”?
Teklo je volonterski Zanimljiv kulturni centar sa jakom idejom o multikulturama i propagiranjem orijentalne kulture posebno!
Lepo iskustvo i dobri ljudi.
Danas radiš u firmi „Cube“, kao menadžer. Čime se firma bavi i kakav je posao kojim se u okviru firme baviš?
Firma je lepa i dobra! A ja sam tamo lep i dobar marketing menadžer, šalim se sad! Firma „Cube“ je jedna od retkih koja zaista zapošljava osobe sa invaliditetom u ovoj zemlji i njeni poslodavci treba da budu uzor velikoj većini preduzetnika kod nas!
Organizovala si dve humanitarne izložbe za OSI (Osobe sa invaliditetom)… 
Tako je… Humanitarni rad u Srbiji, užasno inspirativno Jedna je bila u Parobrodu, druga u Ozonu, prošle godine… Izložbe su bile organizovane sa ciljem da se znatno unaprede uslovi života za osobe sa invaliditetom i poteškoćama u razvoju, tema im je bila vidljivost ljudi sa fizičkim inavaliditetom u društvu, kao i prepoznavanje njihovih potreba u okolini u kojoj žive. Tokom pet dana koliko je, recimo, trajala izložba u Ozonu, program koji ju je pratio obuhvatio je i art tribinu na temu položaja umetnika u Srbiji, kao i okrugao sto sa temom „Gde smo i šta radimo“.
Umetnici koji su učestvovali… Navešću imena i zahvaliću se, a cveće kasnije… Dragani Pajković Dodig (ne samo za poklonjene radove, već i za nesebičnu, prijateljsku pomoć i podršku), Selmanu Trtovcu, Novici Baboviću (hvala za režiju fantastičnog promo spota „Da li me vidis”: http://vimeo.com/81933381), Stefanu Momirovu (hvala za sjajnu kameru koja je sve to snimila), Uglješi Vrcelju, Tijani Kojić, Jeleni Milosavljević Milo, Goranu Ostojić Vidu (hvala na podršci u medijima (gostovanje na radiju Studio B) i na odgovornom buđenju za sastanak Srbije u pokretu, zakasnila bih mnogo!), Aleksandri Šaranović, Nebojši Babiću (posebno hvala jer je omogućio izložbu u Ozonu), Draganu Lončaru, dizajneru kataloga i logoa organizacije, Bojanu Krstiću i Darku Omčikusu. Svi su oni poklonili svoje radove za prodaju, plus pomagali su dodatno!
Sad me pitaj šta smo prodali… Prodali smo priveske, a poklonili energiju za pokret u bolje!
Aktivno se baviš pitanjima osoba sa potrebnim potrebama. Koliko su one vidljive u našem svetu i kakvo mesto zauzimaju u društvu?
U našem svetu? U našem svetu su nevidljive ili je naš svet slep, u svakom slučaju svede se na isto. Osobe sa invaliditetom su u Srbiji sredstvo za hvalisanje u predizbornim kampanjama, grade se mostovi i pomaže se invalidima! Naše potrebe se definisu kao „posebne“, da… i ja sam od jedna od nevidljivih… Slušamo o tome kako se radi konstantno na poboljšanju položaja osoba sa invaliditetom, a od svega toga, radi se samo na položajima u Skupštini. Okej, ajde neću vise da blatim, nema smisla!
Koji su sve problemi sa kojima se susreću osobe sa posebnim potrebama?
Osobe sa „posebnim” potrebama imaju posebne probleme… objasniću kasnije zašto ovi navodnici stoje tamo gde stoje.
Problemi pri zapošljavanju, školovanju, druženju… od najjednostavnije stvari… kako preći ulicu, sesti u kafić i provesti lep i sunčan dan napolju okružen ljudima, a pre svega kako zaraditi za Busplus (ostati normalan pred nemarnošću i nebrigom vozača gradskog prevoza)… Kako upisati školu koju želiš, ako nije fizički pristupačna, kako imati zdrav međuljudski odnos (vezu), (prihvatanje)… Kako ne biti predmet sazaljenja…?
Kako se osobe sa posebnim potrebama uklapaju u društvo? I mogu li se uklopiti, i kako?
Ne uklapaju se, nema ih, nevidljivost je jednaka vazduhu… Inkluzija u Srbiji je „igramo se razumevanja”…
Ima li u društvu mesta za takve osobe? Gde mogu, i da li mogu, da se zaposle?
Možda bude mesta, kada prestane markiranje POSEBNI I POSEBNE!
Kad pričamo o izdvojenosti u društvu, hajde da pomenemo i međuljudske odnose, kako tu stoji priča sa osobama sa posebnim potrebama: kako ih, i da li ih, sredina prihvata?
Sredina je nekako čini mi se podeljena u 3 grupe… Prvu grupu čine oni koji zaista razumeju sustinu i prihvataju, drugu koji misle da prihvataju tko što sažaljuju i treća grupa, po meni najproblematičnija, je ona koja se boji i zazire, a nema kapaciteta da razumevanjem pobedi taj suštinski iracionalan strah.
Kakvo je bilo tvoje odrastanje, kako je izgledala tvoja borba?
Huh… pa izgledalo je borbeno! Prvo za prvi korak… pa onda za svaki naredni… pa znaš kako za mene ljudi kazu da sam pozitivna, vedra – sve superlative – sem kad to nisam!
Ključ je u stavu, odnosu prema situaciji i prema faktorima koji je čine… Istina je da ja sebe jako retko dozivljavam kao osobu sa invaliditetom… inače imam cerebralnu paralizu… Bitno je boriti se protiv paralize uma (psihe)… U tom slučaju dobijate, ne svaku bitku, nego rat!
Šta danas možeš da učiniš za osobe sa posebnim potrebama? Kakve sve projekte imaš u planu?
Danas? Danas, ništa, ustala sam kasno… Šalim se! Pa… moja organizacija CIOSI (Centar za inkluziju osoba sa fizičkim invaliditetom), ima zapravo više projekata u planu za ovu godinu. Sad se sprema jedna mala, ali baš dobra akcija sa GSP-om, a u planu je i višednevni festival, posvećen vidljivosti i uključivanju osoba sa posebnim potrebama… Malo mi je opširno da ti sad pričam detaljno šta i kako, ali čuče se, videće se… Uzdam se u naše medije, volim da sarađujem sa njima.
Na kraju intervjua obično postavljam pitanje: koja je tvoja poruka mladima. Tebe želim da pitam: koja je tvoja poruka osobama sa posebnim potrebama?
Vaše potrebe NISU POSEBNE, ali vi jeste! (isključivo u pozitivnom smislu)
Hvala ti na prilici da učinimo celu ovu priču vidljivom!
Razgovor vodila
Tamara Lujak