1.
(Константин Алексић – Јакову Алексићу)
176 x 250 C5 коверта смарагдно – жута од сјајног висококвалитетног „бонд“ неупијајућег папира, јаке густине
- новембар
Мили и драги мој рођаче!
Ево баш смо моја жена и ја намерили доћи код Тебе у госте, на Твоје красно имање! Нисмо дуго боравили код Тебе, а нисмо се богме ни видели баш дуго. Да се мало видимо и испричамо. Надам се да још имаш оне мале прасиће (моја жена обожава Твоје мангулице а ја свима причам да у целој земљи нема боље прасетине од Твоје). Елем, ми само чекамо Твој одговор, пакујемо кофере и крећемо на пут!
Нажалост нисмо могли доћи на сахрану тетка Розалији, а чули смо да је отегла папке. Знаш и сам какве је тешке нарави била и какав је намћор тек постала откако је теча Паун побегао од ње. Ја никад нисам могао с њом. (Сећаш ли се када нас је још у трећем разреду натерала да једемо бајате јагоде са шећером и хлебом – па смо осам дана били на клистиру? Ја вала нисам то заборавио, нити могу и да хоћу.) У сваком случају, нека јој је лака земља (да се и ми одморимо од ње). Чули смо за Твоју ни мало лаку болест рођаче, па ево набавио сам и доносим Ти специјалан чај од сибирских трњина, смањује гасове, проверено! Мада рођаче мој, боље ти је да имаш гасове него затвор тридесет и шест дана као ја!
Како је баба Ангелина? Како јој је здравље? Како њен Алцхајмер? Мучите ли још муке с њом (врши ли нужду и даље иза куће)?
Можда се чудиш што Ти пишем писмо, а не зовем те телефоном, али веруј ми: то је један веома деликатан разлог. Врло добро знаш да сам ја у мом предузећу на врло, врло високом положају, и сам знаш откако се променила власт у општини, а и у републици, ја сам постао „неподобан“, и мислим да прате сваки мој корак, и само чекају да кажем нешто што што ће ме дискредитовати, па да ми ставе омчу око врата и затегну је – као коњокрадицама на дивљем западу! Готово сам сигуран да ми прислушкују кућу, телефон и контролишу податке на рачунару, тако да мислим да је ово писмо које Ти пишем потпуно безбедно (једино ако и поштар није њихов човек?). Мислим рођаче мој, да би требало да заборавимо све неспоразуме из прошлости и помогнемо један другоме у невољи. Јер што мене сада снађе, то ће Тебе можда сачекати сутра!
Ишчекујем Твој одговор!
Твој једини и несебични рођак
Константин!
2.
(Јаков Алексић – Константину Алексићу)
125 x 176 C6 коверат сиво – браон од нискоквалитетног обичног, по дебљини скоро па новинског папира, похабан и изгужван
- новембар
Драги мој рођаче,
Неизмерно ми је драго што си ми се јавио после толико година, јер то доказује да ме ниси заборавио, ни мене, ни своју породицу откако си се погосподио и постао неко и нешто! Одмах да ти кажем да прасиће више немам, јер сам их све поклао летос (као да сам знао да ће избити свињска куга), тако да ће твоја жена, а моја уважена рођака Јелисавета морати да једе прасетину по градским ресторанима, мада, ја јој не бих препоручио с обзиром на њену килажу (да ли је исто онако дебела од пре две године кад сам је видео последњи пут?). Што се тиче тетка Розалије, ја знам да је ти не трпиш, а богме ни она тебе, али је не мораш зато живу у гроб трпати. Тетка је хвала богу жива и здрава и гура ка деведесет петој години, а једе као да јој је двадесет.
Што се тиче мојих гасова, ја их сада немам, имао сам их летос (хтео сам да умрем од њих, а и сви око мене), тада сам ти тражио чај против гасова или какав лек, али ти ниси имао времена за мене, био си у некој привредној делегацији у посети некој страној држави којој ја не знам ни име. Ја сам се тада растављао с душом, а ти ниси одговарао ни на моје позиве! Тако да ми сада тај чај не треба. Баба Ангелина је добро. Требао би да је обиђеш, ипак те је чувала када си био мали. И даље не иде у купатило, не можемо јој ништа, навикла је, па смо јој зато направили сенкруп и око засадили живицу, да нам се комшије не накаче на врат с питањима. Што се тиче промене власти, за мене су сви политичари исти (сви су они фуњаре), а за тебе ја се не секирам, снаћи ћеш се ти. Која ти је ово партија по реду (шеста или седма?)?
Узгред, да, заборавио сам да ти кажем код нас је избила најезда пољских мишева, а комарци од Саве намножили су се сто пута више него лане, и зато, шта год те снашло у тој твојој политици немој долазити, јер рођаче мој, не знаш ти како наши комарци пију крв, сисају бре више него ви политичари!
Јаков Алексић
3.
(Константин Алексић – Јакову Алексићу)
176 x 250 C5 коверта смарагдно –плава такође од полукартонског квалитетног„бонд“ неупијајућег папира, коверта сама по себи лепа за око и прија под прстима, мирише на ментол
- новембар
Најмилији мој рођаче!
Безгранично Ти захваљујем. Одмах се пакујемо и долазимо сви сутра!
До скорог виђења, Твој Коча!